Priče iz Uru'baena

U ledenoj noći bez zvezda, u pustom hodniku kraljevog zamka, začuše se užurbani, ritmični koraci. Tren pre no što će se pojaviti, baklje i fenjeri poslaše senku visoke, zakukuljene figure. Prilika napravi nekoliko krupnih koraka, a zatim zastade. Kukuljica joj je skrivala oči, ali nije bilo sumnje da je u pitanju žena, i to vrlo mlada. Njena ukočena leđa odavala su napetost koju nije uspeo da sakrije dostojanstveni izgled njene uzdignute i isturene brade, čime je otkrivala svoj dugi vrat.
Nešto se iza nje pomeri, što izazva njen uzdah i munjevito osvrtanje preko ramena, praćeno podignutom rukom, usled čega joj je kukuljica spala. Tamne, bademaste oči svetlucale su u tami, skrivajući u svojim dubinama tajne koje malo koji smrtnik može da pojmi. Izgovorivši nekoliko reči na drevnom jeziku, ona osvetli prostoriju i, nakon što se uveri da je sama i još jednom se sumnjičavo pogleda oko sebe, ona se okrete, zabacujući dugu, kestenjastu kosu.
Nikada sebe nije smatrala suviše važnom, iako je želela da je drugi takvom smatraju. Činjenica da je učitelj često njoj poveravao najteže zadatke, lako je mogla biti shvaćena kao njegova ravnodušnost prema njoj i njenom neuspehu. Zbog toga, i straha od grešaka, Idhune se držala senki i znala je da je sigurna samo unutar svoga uma. Durza je možda smatra dovoljno snažnom, ali za nju je život suviše dragocen a sporedna uloga, za sada, sasvim dovoljna.
Prvo što je učinila ušavši u svoje odaje te zloslutne noći, bilo je, kao i uvek, brzo proveravanje u slučaju uljeza jer, u Urubaenu, nikada niste dovoljno sigurni.